Михаило Миљанић: Када се зближим с тобом

Да отворим нову страницу
живота историје која сања љубав
када сам се зближио са тобом
помислио сам путу је ту крај
кажем себи доста су ме заливале кише
доста сам чистио снег са уморних рамена
доста су ме испијала сунца
превише сам се наслушао ветрова
помислио сам каква дивна лука у њој постоји
само је загрли и усидри се у њен живот
и буди јој слуга
очисти крму и прамац
дигни јој једро
попни се на катарку
угаси старе моторе
уђи у мирно море
гледај поново излазак сунца
преко њеног рамена
у часу најдубљег загрљаја
Шапни јој на усну да
зелена река моје крви
хоће да прескочи у друго време
на прву њену обалу да се улије
у зелену ружу њене крви
На којој желим усидрити своје немирне чамце
још ћу јој речи
како ме зелене боје њене
дивље руже милују нежно и да
кроз лавиринт тесних вена
траже пут до мог срца
да слапови зелених боја прескачу
из преткоморе у коморе
избегавајући временске каскаде
и тако у круг тражеци излаз
тражећи пут у наше корито сунца
шаптаћу јој још ако се будем
могао одвојити од њених усана
да се низ наше вене ваља мирис
неодољиве потребе да се
волимо до заувек
Молићу је пусти ме да те љубим
у мени се вулкан твоје страсти буди
немирни узаврли таласи као
дивља ружа твоје крви
у то ново доба желим да те живим
љубави моја

Фото 1,2: Фб страница – Faber’s Greenhouse and Floral
