Фото: Манастир Бањска; Википедија

Ех колико пута врх мојег ће пера

Зајечат од бола од туге и плача

Гледајући како крв хероја српских

К црној земљи точи са душманског мача

.

Гледајући како црни врани гачу

По Божијој земљи ђе божури цвату

И наш народ како по навици ставља

Врат сто пута сјечен под каму џелату

.

Тамо ево опет љута битка јечи

Одлијежу громко снајпери и зоље

Опет Срби гину куражно и смјело

За част и за образ и Косово поље

.

Као некад Милош, Југ Богдан и Павле

Пркосећи страшној сили и терору

Падоше и данас косовски јунаци

У робовској тами чекајући зору

.

Против силе страшне борише се смјело

У обручу са свих опкољени страна

Ал’ све залуд б’јеше у тој љутој битци

Побједу над Христом однесе Сатана

.

Пред манастир свети на ливади цвјетној

У ранама тешким три осташе лава

О храбрости њиној Србин ће да прича

Докле теку Дрина , Неретва и Сава

.

Имена ће њина врхом епских пера

Исписана бити к’о завјетно слово

Заборава вео никад прекрит неће

Оне што су пали бранећи Косово

.

Бојане , Стефане и Игоре брате

Нека вам је слава и велико хвала

У срцима нашим вјечито ће јечат

Слободарски прасак вашијех рафала

.

Хицима сте својим тамо поред Бањске

Посијали сјеме нове српске буне

О дјелима вашим пјеват ће поете

Вјечно ће вас славит са гусала струне

.

А дан доће брзо кад ће ка Балкану

Бож’ја војска кренут са Волге и Дона

Пред громадном снагом православног цара

На кољена клети клекнуће Сотона

.

Христова ће казна стић мрске џелате

Платит ће за свако дјело зло и дрско

Зајечат ће звона са старих звоника

А Косово свето биће опет Српско.

Фото: Разгледница – Косово поље; Газиместан; Википедија