Сањала сам неке слатке снове

не слутећи да ће баш тада неко да ме позове.

Док сам се будила из тог дивног сна,

фалила ми је нит непозната.

На месту тих пукотина

обитавала је празнина,

а мени је силно требала фина нота мира.

Када сам чула твој глас,

схватила сам у тили час

да баш ти дајеш сну слаткоћу,

а мом животу потребну пуноћу.

Све си моје и када те нећу

и када те хоћу.

Сва моја неба и све земље

ушушкала сам нежно

баш ту крај тебе.

Све ноћи које сам пробдила

и све сузе које сам пролила

за спасење своје

теби сам наменила,

живот ти подредила.

Да се моли не уме нико као жена

која у себи љубави и милости има.

Као таква може изобилно

да шаље молитве баш свима,

али најјаче и најдубље молитве које се изговоре

одлазе звезданом стазом под твоје прозоре.

Оне се ту као пчеле крај кошнице роје.

Једино, једино моје,

Све написане за тебе свитке

дочекујем тамом, испраћам у освитке.

Сваки стих и редак

везује се љубављу чистом за небески поредак.

Пишем као помахнитала

шта бих ти рекла

и шта бих те питала.

Чују ме цврчци.

Памте ме свитања.

Фото 1,2: Фб страница – 𝐍𝐐𝐄李