Нада Матовић: Јесења соната

Не облачи ми кише
ни оне квасне улице.
Јесен предивну хаљину има,
из љетњих ципела искачем лако.
С јесени неке нове љубави
под јастуком ишчекујемо крадом.
Зато, кише ми више не облачи.
.
Волим мокру јесењу ноћ, тад ме мучи
жеља чудна да пребројим звијезде све,
од њих плетеницу свијем
и у стих је ставим.
.
Зато, не облачи ми кишну јесењу ноћ
ни оне квасне улице меке.
С јесени неке нове љубави
наћи ће нас крадом
под јастуком.
