Фото: Ватрене искре; Википедија

У прапочетку искре заиграше,

По целом свемиру, телу Бога,
Оплетоше коло радосно
Човековим ликом оличено.
Ехо из свемира се чује
Толико далеко и високо,
Као слап неизмерне љубави
Уроњен у вечност, дубоко.

Будност се сама расплиће.
Елеменат света је свако биће.
Шапатом се проноси глас,
Ево нас, стиже божански спас.

Реци слово (по)тврдног учења,
Его разгради, душу просветли.
Честица божија у теби нек засветли.