Фото: Град Мостар; Википедија

Мостар некад српским градом био.

Осман Ђикић српски стиховао.

У ропству је Србин србовао.

Дугу Неретви Хајрудин је свио.

.

Предримска се славила времена

илирскога часнога словенства.

„Обилић“ је крепио витештва.

Српском „Зором“ играла писмена.

.

Сунчев град је песника родио

кога гусле витештвом храниле.

Сан велешке виле Равиојле

витезу је срце смеканио.

.

Пој слободи и љубави вио

а у колу које не престаје.

Да род српски тамом не нестаје

трибалском га ватром он светлио.

.

Но када му срце затрепери

у мекоти вилинског осена

заљубљивост била му суђена.

Зпев’о би девојци о зори.

.

Дал Емина или Зорка била

у свакој је Анку он тражио.

У Духу се са њом сав сљубио

Вилински му цвет она подарила.