Фото: Славуј; Википедија

Не певај птицо песму коју славуј једино зна

Кад багрем сав бео замирише у ведрој ноћи

Пусти да слушам тишину овог у мени бездна

Опчињен музиком њеном у сопства немоћи

.

Не певај птицо — од твог пева увенуће траве

Оне исте у чијој роси купао сам видике

Чезнући да оком загрлим небесне зоре плаве

Опчињен тоновима у души сакривене слике

.

Не певај птицо — глув сам за твоје мучне звуке

Јер могу ме дирнути само чемер и бол истине

Твој пој пун је безвучја и изван моје муке

А мене опчини песма кад је сва од суштине