Фото: Фигура Милунке Савић у Музеју воштани фигура; Википедија

Ухвати свој сан и држи чврсто
птицу која је слетела на твој длан.
Узми ме, узми и задржи ову ноћ
умири ме да ми срце не лупа тако јако.
.
И док рукама држиш ми чврсто мисли
залети се и однеси мој шапат
твог имена на врелим уснама.
.
Веруј и заборави на пораз
да твоја тајна буде стварност,
и нека твоја рука принесе ружу мојим уснама
да остане жар што у ноћи одузима сласт
мекоће и нежности коже.
.
О, не могу да се изгубим у магли
и да нестанем попут ветра,
да одлетим у јату птица,
не могу, вуче ме место,
носталгија, љубав и ти.
.
Одлазим и дајем ти снагу
да ми притиснеш печат на разум.