Верица Стојиљковић: Волим је

Свиралом од дуге дозивам птице,
оне, што чекају на руке да ти слете
.
Посматрам жену! Мирисе дуња носи,
Орао бели на крилима ти је доноси!
.
Ено је! Гле, пред вратима твоје куће је!
Дарови праискони прате је!
.
Носи срце разбуђено, сунце у оку,
и речи љубави давно изречене!.
.
Волим је, јер воли тебе,
Витеза од руже беле и румене,
и лаванде снене!
.
За љубав њену, заливам твоје дрвеће,
водом звезданог злата,
да позлате се листови шуме брезе и храста!
