Марко Милојевић: ЈА, НИКО, НИГДЕ

4. певање
ПРЕДСКАЗАНИЈЕ
Неостварени су сви моји
неоствариви циљеви,
Угасле су све наде,
Срушио сам све идоле и идеале,
И изрезбарио своју
већ болесну душу, сећањима
на давно, славно, ведро,
безазлено, топличко детињство.
Заврћем чесме – пресушују!
Крвљу својом напајам звери,
Које највише поштујем и ценим, у вери,
Да нам је сукоб са светом у истој мери.
Све пролази, и нека пролази,
Нека ме време згази,
Попут хилта који у бетон улази.
