Једним јединим оком

видели смо светове

тврде и сиве путеве

воде што мру од жеђи.

Због тога,

они који не сазнаше

оковаше нас, мислећи да нас имају.

Али наш је живот био сигурнији

него бусола –

јер ми бејасмо деца Сокола.

И, чекајући час погубљења

расла су наша крила

тако поносита

и тако силна,

да ни њихов ужарени челик

ни отров њиховихх губица

није спреччио величанствен лет

наше равнодушности.