Једном отворих срце као дете, кад чух да моја бака прича да имаше кобилу коју зваше Виловском.

Једном сам отворио дух и пут срца до скривених двора где моја суштина борави често. Вилин дом а у њему сам видео Славује који стварају дах живота и љубави својом песмом.

Певају једној од старих богиња.

Она их песмом даривала – они њој радост и стварање.

Када ми Вилин камен додирну руку, светло ме као огањ прожело. Изгорех треном у том пламену што раздваја дух и душу.

Што је Огањ више жежио а ја горео, нешто друго је оживело. Моја сушт и пламена искра првотног стања. Све остало је нестало и било поново рођено.

Видео сам руке онога што створи Вилин стакло али и Светло које му дође а да не беше његовим знањем створено.

Плам га је питао: „А што ме желиш у стакло и кристал? Нисам за мало створен. Сијаћу како ми воља. Нећеш ме имати а бићу у теби и свима и спалићу сваку нечист колико је има… грејаћу срца и душе чисте јер њихово светло је род мој и тим светлом  живим а оно је неухватљиво и боговима. Воли ме искрено и нека врело твоје ватре зна да без мене је оно то које не постоји. Поседуј ме и спалићу те огњем пресветим док ништа од тебе не остане до прве искре Божије.“

И слике и речи нестаде…

Ходим путевима на чијим скутима одзвања звездана прашина. Капут мој од зелене чоје што ми истка Вилин Дјева, срце моје – сјакти попут неба ноћу од звезданог сјаја.

Посут сам Звездама – уздахну мисао моја. Дланове приносим устима и пуштам дах живота. Искре лете!

 Стаза се испред мене указа и камо ли води нико ми не каза…

А и не мора. Зна то душа моја.

Неуморно стопе иду њиме, кроз долине па висине. Сад је честар, сад је врлет, сад је голет а сад поље.

Ако дирнем кад-кад лист по који од немог дрвећа, намах стане тон да поји, те да светлом сфере боји.

Чудна ми чуда!

Очи виде видом другим, све трепери као струне, бујне мисли сад се роје,

све се Але адске боје…

Тако јесте вазда било када човек пева силом, оном која душе чисти и сред ока вид ти бистри.

Има ли Србина без Вилинског имена?

Без Вилин дивоте има ли Србкиња лепоте?

То је све скрит сан. Светло сред зрака Сунца. Бело у сребрном и пој сред песме.

Зора обучена у Дан.

Слава Речи Божије 

Слово Речи Божије

Светло Реци Боже

Слово Реци Боже Иже Наш

Слово Аз Реци

Реци Аз Слово

Звездани Сар

Звездани Рас

Извор- Звезда Род-