Фото: Фототека СЖ

Са свих страна, као ножевима

Опкољен надошлим животом,

Тобом се кунем, љубави, међу ветровима,

И твојом грехотом.

.

Ја сам светлост ствари

Које су потекле од мене,

Зато сам подложан, ко танушној брвнари,

Страшном суду успомене.

.

Свака непогода као по праву,

На моју судбину рачуна

Док се играш љубави-злудаву,

Мехурића од сапуна…

.

Ал са мном што је почело и стало на стазу,

Са мном се завршити неће,

Говори ми победа израсла у поразу

Који ме надлеће.

.

И док јесам, у животу, суманут

С рукама као ветрењаче,

Греси твоји, љубави, по ко зна који пут,

Све су што имам, док зраче.