Мира Видовић Ракановић: Срећа

Фото: Фототека СЖ
Размакох завесу
Па у тајном претинцу
Што се срце зове
Убацих једно име
Коме сам
Тихом песмом ветра
Небо из очију украла
Док пољем
Шареним газим
Задигнувши скуте
Цветне хаљине
И плава пучина
И снови ме покривају
Испраћам реку
Коју погледом
Несташно таласам.
Са рашћупаним осмехом
Ја из праха ничем
И започињем нови лет
Због чега и птици
Почињу цветати очи
Чујем му глас
У тоновима љубави
Који се провлачећи
Кроз ливаду
Хвата у коло
Са капљицама росе
