Вукица Морача: Разговор са Богом

Фото: Бог, символика; Википедија
„Иже јеси на небеси“ дргаги мој Оче,
Тешко ми је и не могу више ни педаљ прећи.
Помози ми и удаљи непријатеље моје,
Пусти ме да уживам у миру и срећи.
Бог: драги мој Сине, ниси све разумео,
Сам си изабрао овај живот да би се калио.
Бирао родитеље, бирао пријатеље,
Догађаје, искушења, непријатеље.
Драги свемогући Боже, много ми је тешко,
Мало пара, још мање љубави,
Здравље бежи од мене а болести ко пијавице,
Све што крене да се решава негде се заглави.
Бог: драги мој Сине много си слаб,
Био си златни непобедиви витез,
Сламао непријатеље и срца жена,
Стратешки мерио сваки потез.
Драги свезнајући Боже помагај одмах,
Спрема се несрећа и опет рат.
Оскудица, бежанија, немаштина,
Удариће опет на брата брат.
Бог: драги мој Сине, преслаба душо,
Знаш ли колико је мени требало да све упарим,
Осмислим свима сценарио у исто време,
Зло створим и осилим, а на добро ударим,
Да би сви имали разне задатке,
Обично тешке, а ретко кад лаке,
Да бих вас обучавао и вежбао,
Све сам вам алате и способности дао.
Мени је као оцу и створитељу,
Још теже да вас храбрим и гледам,
Смишљам догађања, борбе и поразе,
Али не бих сада да се предам.9.2.24
