Фото: Фототека СЖ

Не покушавај да ме у латицама
цвећа пронађеш
и да росу са истих попијеш.
Нисам више она што бескрајно лута
тражећи слику савршености света.
Не видим ти лице што се
извлачи из снаге која ти је потребна.
Дочараћу ти сув ваздух
што ћеш га мокром чежњом испити.
Нису будале важне већ оно што их чини таквима,
ниси ни ти остављен од заборава
већ од среће да препознаш ружу од трна.
Нисам ти рекла да је цвет
моје најслађе уточиште и бег од стварности,
од среће намештене
и искривљеног осмеха намаскираног.
Није то поглед стотина, то је мој један
једини јединствени дрхтај другачији
од свега на овоме свету,
другачији од тебе много, јер је мој.