Фото: Фототека Србског Журнала

Моје лудило без тебе
није потпуно.
Фалиш …
Да завртиш чигре
у мојој глави.
Да поново пробудиш
уснуле наде
да је могло бити
најбоље.
Отиш’о си предалеко
у будућност.
Не видим те са овог
далеког места
из прошлости
где си ме оставио
да те заувек чекам.
Узалуд
лажем себе
да ћу неког другог
икад волети.
Боли ме свако
ко није ти.
Иако је свака моја
илузија
била феноменална
ти ћеш ми остати
омиљена.
И фалиш ми
да само још једном
заспим у твојим очима.
Да ме насмејеш
да не идем около
намрштена
Да само знаш
колико је њих стрсдало
само зато што нису
личили на тебе
нимало.
Проклето си јединствен.
Таквог сам те измаштала.
И никако да се сетим
ни дан данас
кад сам те оно
беше нацртала …