Фото: Овчар; Википедија

Није се јавио на прозивку
када је јаросно чуо свој глас.
.
Осмотрио је путеве на ћувику
тамо где га је ујео пас.
.
Овце су блеком унеле немир,
шумом је захујао пркосни ветропир.
.
Звоно у руци старог овчара
недељом сваком призива Бога
.
Мислећи духом на грозна дела
када је ковитлац плаћао главом.
.
Човек човеку утробу ждерао
носећи муку и раскол вечни.
.
А сада плаћа седином својом
тамнину прошлости у коју се загледао
.
Д. П: Збирка песама – Сузе старог кестена