Фото: Фототека Србског Журнала

Попут окривљеног ратника бежиш у ноћ
твојим корацима недостаје само мало спретности,
а иначе им је добар пут,
мада сенке верно одсликавају сваки тунел.
Ко прокисле кости увлаче се твоји прапорци,
мирисна шара твојих ногавица се осећа,
букти све у даљини само не знаш шта.
Видим како обасјаваш пут себи да би побегао,
бежи, трчи, не дај да те твоје мисли савладају
ионако си давно откривен само ниси свестан тог.
Само одједном твоји кораци ће постати тешки
Због речи које више немају смисла
и због трчања које више не води никуда
због заталасаних белутака напустићеш свој трк.
Страх је овладао твојом душом јер не знаш
куд води тај поодмакли пут
и више немаш снаге да му пронађеш изданак.
Попут уморног ратника зауставићеш се,
испустити своју душу уморну од лутања
и са првим зрацима јутра спустити се у рај.
Вредело је бежати, помислићеш тад
утонути у дубок сан и пробудити се свестан
да опет мораш наставити свој пут коме не видиш крај.
Трчаћеш поново у ноћи тој и тражити вихора дугачки лет
псст … ослушни тај шум то неко за тобом трчи исто толико луд.
Трчите рањеници можда једног дана ипак
угледате свет, а нећете бити свесни тог.