Фото:Вучица завија; Википедија

Шибају, шибају зверињи вјетрови
Шибају ми груди бијеле
Шибају танке образе, што лако порумене
Тврђа сам и од најтврђе стијене
.
Уједају пси луталице, педигрирани авлијанери
Нижу се ране к’о књишке странице
Мени је живот од рођења до смрти
Само успутне станице
.
Крв нек лије. Нека однесе
боли што ми наносисте
А свака рана од успомена саткана
И што их је више, то су ми драже
Ништа, осим сјећања не траже..
.
У мојој крви дивљају зрнца предака
Вучица на стијењу завија
Млијеко у потоке излива
Доброта под руку са пркосом
о срећи снијева..
.
Жива жила сам куцавица
Колијевка ми пашњак, шума, ливадица
Док је мене и утробе моје,
плодова њених, нашим ријекама слобода ће тећи
.
И небо и камен и стијење
Пјеват ће за све прошле, за нас
За оне што долазе из звијезданог гнијезда
саткана од љубави и истина
И космичке, Божанске нити
.
И нас неће бити,
Само трен пролазности у вјечности
Ни вас неће бити
Само трен пролазности у вјечности
И?
.
Остаће снови и сање у борби непрестаној
Живот ће помијешати изнова карте
Добро и зло у борби вјечној
И?
.
У том кругу мене неће бити
Истином, љубављу и правдољубљем
Купила сам карту за рај
И?
Неком почетак, некоме крај