Фото: Човек и степски вук; Википедија

Степски вуче што стихове завијаш,
Ти превише дајеш, а премало примаш.
Степски вуче, на себе кад налетиш,
Увек себи највише се светиш.
Степски вуче што стихове лајеш,
Ти премало примаш а превише дајеш.
И док степски вук у теби дише,
И уместо тебе песме пише,
Константно се светиш себи, највише!