Фото: Копаоник -Небеске столице; Википедија

…
Ово је наша земља!
Ово је наша Mајка!
Ово је наша колевка
и хранитељка!
.
Долазе туђини да јој
раздеру хаљине
од цвећа и трава,
од ливада и потока,
од њива и воћњака
од брегова и шума…
Од мириса и цвркута…
.
Долазе да је силују
дубоко, до најчистијих вода
до вода Живота
до ваздуха живота
до шума живота
до извора нашег бића…
.
Да је обешчасте и тако
рашчеречену и опљачкану оставе
на милост и немилост
небу без облака и птица
земљи без вода, ливада и шума
земљи без жубора и песме
ваздуху без опојног мириса и цвркута –
простору без људи и живота…
.
Ко је позвао те туђине?
Ко им је допустио да стигну довде?
Ја, ти, сви ми у дубоком
самозабораву Нашег Порекла!
…и нарочито они који своју мајку,
своју земљу не воле
ако не могу да је продају
и на њој зараде…
.
Долазе хорде туђина,
добро их знамо из свих ратова
у којима смо крварили
бранећи сваку стопу
вољене земље.
.
Још чујемо звук њихових
чизама, авиона и топова.
Исти су, смрад им се
на далеко осећа –
иако не долазе у шињелима
већ заогрнути
лепим речима и оделима.
.
Спремају се да опљачкају
и силују нашу вољену Мајку Србију
и да из ње однесу оно најдрагоценије:
Живот сам,
а трупло оставе нама за успомену
да памтимо шта смо имали
и изгубили…
.
Чујете ли вапај
земље и неба,
вода и шума,
њива и воћњака?
Осећате ли бол
силоване земље?
.
Хоћемо ли им то дозволити?
Хоћемо ли?