Фото: Сунцокрет; Википедија

Сунцокрет смјели,
радознало око тек процвале дјеве,
као птиче младо, њежно, мало, жуто,
јутрос право из сна о срећи
мени у болне руке слети,
да топлоту сунца и ја осјетим.
.
То је Сунца дијете њежно,
што да цвјета научило је само
Мирише ми јутрос на осрмару старом
мирисом опорим, ко на души мојој
груби додир овог свијета.
.
И каже ми она:
шта од цвијета тог љепше има?
У њему нема ни трунке отрови,
злобе, прашине и дима.
Свјетлости моћна зрака ту је,
у погледу ока тог само њежност цвјета,
ту нема погледа мрког
ни твог црног мрака.
.
Сунцокрет једини на сунце личи,
а он ми у соби тамној сија,
његов жути осмијех у око ми слети
да топлоту сунца мало и ја осјетим.