Марко Милојевић: (Аван)туристички песник

Фото: Фб страница – Flowers and Nature
Чак и ја специфик, старим,
Сећањем на своје детињство рано
Увек се озарим,
А онда реалношћу, децидирано,
Све то покварим.
Мојим стиховима, у налете,
Скидајте лак са ноктију, старлете,
Можда само тако успете,
Моју поезију да осетите.
Ех, какво сам ја и даље дете…
Но, доста сете!
Ставићу тугу у епрувете
И направићу невиђене штете!
То ми бар редовно, депресију омете.
