Весна Зазић: Лет

Фото: Фб страница – My Purple Worlds
Најшире што могу ћу крила да раскрилим,
да полетим високо изнад земаљског блата,
одозго ћу сваког сата ка теби да провирим,
сигурна да будем да бар неко те прихвата.
.
Мора да је дивно бити птица у свом лету,
која може да се вине до сваке висине,
ка теби окретала душу чим ти видим сету,
бринућу и даље ал’ са безбедне даљине.
.
Ни не пушташ ме близу што превише боли,
јер си срце оставио у прошломе веку,
не броји се ко те данас без граница воли,
кад никад ниси прешао ту прву реку.
.
Зато ћу да летим без наде у слободу,
од отпалих пера амајлије теби да се везу,
не теши што си све драге пустио да оду,
није заробљена само птица у кавезу.
.
Окови су тежи кад свуда их собом носиш,
ти си на своје свикао као на другу кожу,
што и мене њима сваком речју покосиш,
теби није важно а ја се не дам ножу.
