Фото: Живот пред очима; Википедија

УНУТАРЊА ЗАВОЈНИЦА
СВЕТОВА

Што сејемо, то и жањемо.
Свака се наша помисао, свако се
наше дело негде записује.
Реч коју изговарамо, у трену док је
изговарамо, већ бива записана.
Оно што чинимо, и како чинимо,
то и јесмо.
Спрам дела наших и поновно
рођење наше.
Ми већ сада, у овом животном
току, творимо судбину за наш
будући животни ток.
За све будуће животне токове.
Размишљам о Србству.
Заиста, није важно колико Срба
има, већ какви јесу.
У свим временима, у свим
вековима, било је довољно
самосвојних и самобитних Срба.
Било их је увек онолико
колико треба.
Само један самосвестан и
самородан Србин може
да промени свет.
Јер србска надмоћ није у
количини, већ у каквоћи.
Србска надмоћ јесте у
Духу Стварања.
Ми, Срби, нисмо од овога света.
Ми смо вечити путници кроз
светове и звездана јата.
Ми смо с ону страну свих
пролазних светова.
Ми смо потомци Оностраног
Сунца, синови и кћери
Духовног ПраСунца.
Наш пут јесте велика завојница
духовне галаксије; наш пут јесте
унутарња спирала светова.
Ми, Срби, долазимо из Језгра
звезданих јата, и враћамо се ка
Језгру звезданих јата.