Милан Миљанић: Падање

Фото: Падање у сновима; Википедија
Падање није нека штета,
падање уопште ми не смета.
Волим висину од Детета,
заљубљен Слободом Птичијег лета,
растао у крошњама Дрвета,
опијен мирисом Цвета,
највишим видицима Дечијег Света
.
Падање није неко страдање,
само држи Добро владање,
никако и нипошто лагање,
нема места за јадање.
Падање је ЗЕМЉИ клањање.
Њој вазда дајем поштовање.
Она је наше становање,
оЗДРАВљење и храњење
.
Падање је врста летења,
ал у контра смеру,
другачије који кажу, бато
не знају ништа с..у,
они возе у леру,
само своја тела перу.
.
Падање је слетање,
али и почетак ДУШЕ узлетање,
и са БОГОМ сретање.
Не постоји никакво скретање,
горе – доле је стање,
једино кроз ЖИВОТ имање.
