Фото: Фототека Србског Журнала

опет не разумеш ти мудрице плаха
то што не постоји то узима маха

и само по себи већ што се поима
нама као заинат и то се отима

али већ је време отресању праха
измештању сумње измештању страха

одавно ме нема одавно смо једно
да издвојиш пола шта остаје вредно

таква једноставност толика чистота
тражи много више више од живота

Господња се увек са радошћу прима
а моја је душа твојој души рима