Миомирка Мира Саичић: Младост

Најдражи ми је мирис младости
И сећање на дане краће од сна
Кад смо будни чекали зоре
Опијали се звездама..
.
Осмеси су летели свугде
Без устезања, без разлога
Грлили брда, грлили море
Испијали живот до дна.
.
Кораци лаки и речи смеле
Очи без бола и прекора
Кршење прстију док не побеле
Ситне свађе без раздора.
.
Све што дође то и прође
И ова младост има крај
Остала су сећања драга
Ја бејах млада и ти беше млад..
.
Често ме мирис младости сети
Да ето, ближи се крај
Било је дивно, па нек пролети
Ја бејах млада и ти беше млад!
Фото: Младост; Википедија
