Душан Стојковић: Кад песници сиђу међу људе

Кад песници сиђу међу људе,
кад загрми и удари гром, кад
се реке излију и потоп крене
да уништи огњиште и дом.
.
Када врана врани из очију
буде пила и кишна се кап
у небеса слила, тад ћемо
по проклетству знати да
је време да се плати.
–
Све те речи, ситна слова,
песма моја и песма твоја.
Њена прича, његов роман
и још којекакве але, звери.
.
Кад песници сиђу међу људе,
тешко вама књижевници,
лицемери,
фарисеји.
