Фото:Агонија због дроге; Википедија

Избодене вене одмара на шприцу,
испрекидано дише,
и нема пара,
Јутра једног случајно се нађе у свињцу,
где нови дан сећања му брише,
док ваздух заудара.
Кад више није имао чиме да се боде,
задовољавао се већим дозама бенседина
и горким апсинтом,
а онда оде у мутне воде,
и млечним путем вина
закорачи лавиринтом.
Вртео се у круг, гледао пут неба
плакао и псовао преживљавајући кризе,
а кад му је бљутав постао и хлеба,
почео је сопствене прсте да гризе.
Побеснео једне вечери луде на људе,
заурла дивљачки и мучевно,
уз то на грађане искези своје грубе зубе,
кад га укротише, утврдише да је попустио нервно.
Полиција га на силу одведе да се лечи,
због његових сурових изгреда,
тек тад још више поче да се бечи,
јер он је био против свега.
Кад је вешто подмитио и психички застрашио лекаре,
потписаше му да је у праву,
још луђи но што је био настави дане старе,
и поче да пуши јаку траву.
Био је он луд и без дроге,
против свакога реда, правио најсвирепије шеге,
дрога га је само још више дигла на ноге,
кад више није знао куд ће, шта ће, како ће,
кад се копрцао у трансу и био ван себе.
Претио је убијањем и клањем,
застрашивао шапатом и урлањем,
имао је неку препреку на души,
алкохолом ју је пречишћавао,
али је још више настављала да га гуши.
Онда се затворио у собу месец дана.
Није ни јео ни пио.
Размишљао је и схватио,
да му је будућност у знаку гована.
Бесан због своје несређености,
брутално оконча живот свој шкрт.
Била је то свесна, протестна смрт,
јер није дозволио да као обичан живот глупи,
заврши на резервној клупи.