Бојана Чолић: Непрестано тражим дубину

Непрестано тражим дубину,
а сама сам дубина .
Ја само живим живот
туђих површина.
Плитких мисли и
дубокох рана .
Треба за исцељење моје
минимум милион дана.
.
Јер ја заправо ни
не знам да уопште постојим ,
само знам да се непрестано
са другима у себи рвем и борим.
.
Али то моју љубав не умањује ,
напротив …ја све више волим.
Моје путање нису усмерене
у правцу материје
оне воде путем истине,висине, дубине!
.
Ја немам намеру да ме заволе
и прихвате, јер ни не сећам се
кога треба заволети.
Знам само, да где идем тамо,
треба злу одолети.
Фото: Црна рупа; Википедија
