…

Како замишљате освјешћење?

Имате ли истинско знање о томе или на бази замишљања стварате слике, концепте о томе шта то јесте?

Једно је сигурно, уколико вам је фокус вашег истраживачког духа у било којој сфери, у истини или у тражењу и замишљању, ви сте испуњени и инспирисани истином или бар неким њеним дијелом. Да нисте, никада вам на памет не би пало да се бавите овим питањем.

Али на путу ка потпуном освјешћењу још увијек нисте освијешћени и у вама се могу створити сумње и појавити непознанице, концепти који собом имају моћ да преузму вођство вашег духа за толико. Кажем за толико, јер чим сте крочили у том смијеру нико и ништа не може зауставити ваш истраживачки дух да дође до циља.

Шта је то освјешћење илити о-свијест-ћење?

Шта је циљ освјешћења?

Освјешћење је оплемењивање духа садржајем Свијести.

Као што о-стварити значи затворити круг стварања, постићи циљ стварања, о-моћати значи постати моћнији, о-свијетлити значи унијети више свјетла, о-зрачити значи испунити зрацима итд., тако и о-свијестити значи испунити дух човјеков садржајем Свијести-Истином која оплемењује и о-моћава његов дух.

Свијест и Свјесност су садржаји духа.

Свијест је садржај духа Једноте, док је Свјесност садржај духа дуалности.

Једнота је непромјењиво постојање-Апсолут. Она је непресушиви и непромјењиви извор дуалности, стога се у њеном духу, у духу Апсолута-у самом себи (јер и дух је Апсолут унутар апсолутне Једноте) увијек уздиже исто знање о себи=Свијест или ИСТИНА.

Свијест је опет основа дуалности, али чим се Свијест еманира у дуалност она трансмутира и од знања-о-себи-Апсолуту постаје сировина стваралачког процеса: информација коју исти Апсолут користи да од ње ствара … Стварност, Универзум.

Оно пак што се трансенденцијом Једноте у дуалност не мијења јесте сам Апсолут, наше Биће. Његов непромјењиви дух остаје исти али се садржај у њему мијења.

Дух је огледало чији одраз представља оно што се постави у пажњу Апсолута. Тај одраз јесте његово истинско Знање, било да је то Знање-о-себи-Апсолуту или пак знање-о-стању-еманиране Свијести илити пројекцији.

То знање о стању пројекције јесте Свјесност.

Свако стање је последица дуалности у којој се врши индивидуализација јаства Свијести. Зато, као последицу остварења било које спознаје било којег односа јаства (душе), Апсолут уздиже Свјесност о том односу, али истину може знати једино кад ту Свјесност оплемени садржајем Свијести, ИСТИНОМ, која је у Богу=Апсолут+Свијест.

Дакле, не можеш се О-Свијестити док се не повежеш са Богом, са његовом Свијешћу. То се неће десити док не спознаш довољно искуствених знања, те ти постане досадно понављати исте радње, иста искуства, не знајући одакле долазе и како се стварају.

Чим се то деси, твој истраживачки дух се фокусом премијешта из спољашњости у унутрашњост, окреће се из пуког свједочења стварности у анализу механизма, његових законитости и принципа. Упоређујући једно са другим искуством у стварности, проналазиш различитости али и сличности које ти постају јасније и јасније док ти у глави не кликне оно „Хеј, па ово се остварује по истој законитости али и по истом ПРИНЦИПУ.

У тренутку када схватиш принцип по којему се нешто ствара и дешава, у твоју Свјесност уграђујеш и једну апсолутну истину. Та апсолутна истина ти није дошла ниоткуд; она је већ постојећа у Свијести Бога. На рачун ње уистину и јесте био могућ процес стварања и твоје искуство, без обзира што ти у том искуству, у својој Свјесности до тад уопште ниси имао знање о њеном постојању.

Циљ О-Свјешћења је сазнање ИСТИНЕ.

Сазнање Истине собом поставља свјетлост на све неосвијетљене дијелове Таме. У Свјетлости све постаје видљиво, те Тама губи своју моћ над тобом.

Када се потпуно освијестиш, твој Раз-Ум бива транспарентан, избор чиниш у Свјетлу те се не може десити да ти се нешто наметне из Таме.

У Свјетлу не само да видиш шта ти се нуди, већ видиш и последице која ће твој избор собом донијети. Унапријед тад одлучујеш шта бираш и чему допушташ да се манифестује. Свјетлост ИСТИНЕ ти омогућава да прије избора већ преузмеш ОДГОВОРНОСТ за избор који ћеш тек начинити. Освјешћење собом активира Савјест. Савјесно Биће ствара савјестан свијет. То је циљ освјешћења.

Ајде пренесимо то из апстракције у домен стварности. С чим би се освјешћење могло упоредити?

*Са буђењем из сна.

Рецимо да спавамо и у сну сањамо кошмаре. У ма који сан да се премјестимо кошмари нас прате. Ужас, страва, страдање, патња, туга… СТРАХ. У тим сновима нам то постане нормално стање; борбе, бијегови, сукоби, живот на ивици опстајања. И другачије не знамо и не видимо излаз из кошмара… а онда се тргнемо из сна.

На јави смо још увијек задихани, и срце нам лупа јаче и брже, јер долазимо из кошмара… али веома брзо наша Свјесност се мијења и бива оплемењена Свјесношћу јаве: „Ух, добро је… то је био само сан!“

На јави ни један сан више није стваран.

Слобода се уздиже у нама иако смо трен раније били покорени страхом и кошмаром.

Сазнање да је то био сан даје нам олакшање и даје нам моћ да се покренемо ка ономе што на јави желимо остварити: СЛОБОДУ.

Исто тако је и на јави; јава је такође сан- сан који се наставља у континуитету. Као што наши снови могу постати луцидни, те у њима бивамо свјесни да сањамо, стога можемо бирати шта да сањамо док сањамо, тако на јави можемо О-Свијестити нашу Свјесност и стварати-управљати стварношћу из саме стварности, знајући ИСТИНУ о механизму стварања и принципима по којима тај механизам ствара.

Освјешћењем анулирамо манипулацију споља, јер нам постаје јасно да је стварност д‌јело Творца, а другог Творца нема. Творац је Апсолут-исто Биће у свакоме од нас. Апсолут бива Свјестан или пак несвјестан Истине.

Апсолут стога бива О-Свјешћен или Не-Освијешћен у сопственој стварности.

АПСОЛУТ… Ја ЈЕСАМ СВЕ.

Фото: Фб страница – Flowers and Nature