Сунце сија, пламен у трави,
светлост се тихо игра кроз гране,
славуј пева само да се јави,
срце је моје власништво.

Бојим се таласа реке,
плаве висине зову птице,
успут неке жеље су далеко,
сузе теку моје лице.

Фијуче ветар са јаким бакаларом,
Залупи вратима душе о камен,
Корачам ти стазом небеском,
јер ти си моје обожавање.

Ако је грех сва ова љубав,
зашто ми је Господ доделио,
кроз цветна поља нижу слова,
стварам стих несрећни мој.

За сва моја јутра без тебе,
склапам руке док се молим Богу,
пун риме хладноће и нервозе…
У свим песмама… Волим те, волим те!