Божица Везмар: Знаш ли, сине?

Знаш ли, сине,
Да се земља
Не продаје
Да шљива
Иза куће
Родила је
Да ово
Родна је година
Да се ливаде
Косе
И опет
Ћери воду доносе
И поља жита
Спремна су
Да се жању
На нашем имању
Да је земља
Којом газимо
Муком стечена
Вама остављена
Чувајте, децо,
Своја огњишта
Без њих
Немамо ништа
Чувајте, децо, славу
Чувара темеља и сљемена
Јер без вере ни нас нема
