Спектром нестварних боја и њиховог преламања
види се свака честица човековог разлагања.
…са самим собом неслагања…
Свака, и најмања, сенка описује човеково незнање.
Неко осети и види више, неко много мање.
Све зависи које је стање.
Хоризонти се у расту прошире,
а заборављене лепоте човекове иза зида страсти провире.
Те исте страсти нестану и лагано се смире.
Када их препознамо и очекивања наша то не буду,
на добром си путу.
Остани у тачки равнотеже.
У њој се небеско савршенство разлеже…
Гадови се лево и десно разбеже.
Ништа више не притиска и не стеже.
Свесност све у корену реже.
Болно је када такво стање наступи,
али после ни паметни више нису глупи.
Само су предуго били у рупи
сопствених и туђих ставова, без пута и планова.
Залутали су где није требало, али се десило тако.
Са околностима животним
нису умели да се носе увек лако…
Корак по корак себи се врати,
сасвим полако.

Фото: Фототека Србског Журнала