Петковдан – празник је посвећен Преподобној мати Параскеви, великој хришћанској подвижници. СПЦ  је слави 14. октобра по старом, односно 27. по новом календару.

Свету Параскеву србски народ зове света Петка. У србским приморским крајевима зову је  „Петка Биоградска“, јер су јој мошти почивале у Београду, а име Трнова је добила јер су  мошти биле у Трнову.

Дакле, њене мошти су од 13. века, пропутовале све земље јужног Балкана: биле су најпре 200 година у Епивату (Грчка), потом 150 година у Трнову (Бугарска), па 100 година у Београду (Србија) док су данас у Јашију (Румунија).

Свети Сава, враћајући се из Свете земље, у Епивату се поклонио моштима светице а потом  отишао бугарском патријарху и цару у Трново, где је и умро. Сматра се, да је том приликом испричао о моштима јер  убрзо после његовог доласка у Трново, бугарски цар је Параскевине мошти је пренео у Трново. Кнегиња Милица, Лазарева жена, у време Турака, пренела их је из Трнова у Србију, а њен син Стефан деспот Лазаревић сместио их је у Београду, 1402. године, да би их након века, султан Сулејман, из Београда вратио у Цариград. Сада се њене мошти налазе у румунском граду Јашију.  Порекло Света Петке је словенско, највероватније србско.

Њено поклоничко путовање, у 21. години живота, у Свету земљу и Јерусалим,, прерасло у трајну жељу, да из Јерусалима настави даље, преко реке Јордан, на источну територију прекривену пустињама и оазама, али и настањену бедуинским становништвом, где се, уз њихову помоћ и сместила у  пећину или  колибу

Бедуини су је звали „ан хату“ – племенита дама, мајка верника (титула у Исламу дата још једино пророковој, тј. Мухамедовој жени). То је назив дат Параскеви од пустињског народа, као странкињи..

Посебно необичан феномен везан за Св. Петку јесте њено учестало јављање људима, особито женама у сну при чему је они описују као „жену у црној хаљини“ или „жену у црном“. Сматра се, да је одећу , црне хаљине, добила од жена поред којих је живела у пустињи , после поклоничког путовања у Палестину.

После много година, живота у пустињи, Петка – Параскева је, по налогу анђела, напустила  пустињу,  и вратила се у предграђе Цариграда, у свој родни Епиват.

Света Петка, заштитница, жена, деце и мушкараца има своје изворе лековитих вода,  често се јавља у сну,  а понекад и  сасвим јасно  на јави када треба некога заштитити, те је по  тим особинама жива светица.

Текст приредила Верица Стојиљковић

Извор: Словенско друштво