Када душа песмом збори,

она теби сва ромори.

Сваку тајну несањану,

сваку жишку упаљену. 

.

Свако чело дигло веђе 

да би звезда жива посред њега 

утолила жеђ духом тајносаним 

који бићу јесте све. 

.

А ти песмо моја живодарна

сад не часи нити таји

него свако чедо Божје

посвети га нека сјаји. 

.

Јер шта има сред овога света бијела 

где сад бива мисао о узвишеном?

Дал’ је тама све што јесте?

Или пак је плам тај који одређује… 

.

У почетку беше Реч.

И њом се оваплоти све.

Постала је Човек сјајни

радо сав је обожио Свет. 

.

Мрачне помисли остављам тами.

Светле мисли дух мој мами.

Ка небу ми хрли душа,

музиком свера она мене куша… 

Да никада а можда ни тада,

са ума не сметнем,

ниско да поклекнем – 

Љубав је пламен величанства. 

.

Извор у коме се купа

свака суштина што од Бога дође.

Да каљуга залепљена набацана 

нестане и тихо прође… 

.

Само једна.

Вредна.

Права.

Искра која живот да… 

.

Посред Нава, 

усред Јава.

На сред Права. 

.

Чујни нечујни глас збори…

Чекам те, хајде. 

Вечност ромори.

.Извор – Звезда Род