Гледа ме, подилазе ме жмарци..
Стоји иза ћошка, чека..
Само да га пустим, ускочио би!
Заскочио би и закачио се.
Доживотно би остао..
Не смем да га погледам,
да не попустим.
Можда нећу умети да одолим.
Прежи и мери сваки корак,
реч, титрај срца..
Прати ме…
Он би да буде мој подстанар, сенка..
Процењује сваки тренутак!
Не дам се, а идем му у сусрет.
Сваки дан иста игра!
Чека да се закачи..
Онда би да ради шта хоће!
Он би да ми мути мисли, разум..
Он би да буде једини у срцу!
Идем му у сусрет и правим се,
претварам, да га не примећујем..
Одважно корачам..
Мисли, загрлићу га, пустит..
Како је само превртљив!
Мења се..
Час овако, час онако!
Упоран је!
Упорна сам и ја, па ко превагне!
Данас ми клецнуше колена..
Замало!
Замало да ме превари!
Помислио је да сам његова!
На тренутак, помислих исто..
Идем му у сусрет, али да га отерам!
Име му је Страх!
Сваки дан се надмудрујемо..
Он упоран, ја се борим..
Не преза тај ни од кога!
Мисли нежна сам, лако ће..
Данас ме неће освојити!
Сутра?
Видећемо!

Фото: Страх; Википедија