Лахор баштом дише у пуноћи,
зеленило лечи моју душу крхку.
.
На прозору посуда за окад,
браонкаста, чека дим тамјана..
.
Размишљам да с њом кроз башту прођем
и молитвом одстраним сав бол!
.
Да до сунца, нечисто, одлети
и нестане у жару свељубави!
.
Лахор баштом дише у пуноћи,
семе живота свуд са собом носи..
.
То је сила свемудра и часна,
твоје одговоре дошла да ти чита!
.
Отворено цвеће, палет боје ума,
оком попијене, миром разливене,
.
у форми доброте плове ћелијама,
здраве крвну слику биће ми лечећи!
.
Размишљам да л целом амбијенту сметам?
Ал у глас све повика од једном,
.
“немој, стани, дођи! Остани са нама,
волимо те, волимо те, волимо те! “

Фото: Лахор башта; Википедија