Љубави, наздрављам ти чашом вина,
да ти још једном покажем како живи се
највећа истина што зовемо је љубављу.
неко ново вријеме у времену старом оживјеће.
Своје пјесме без игала, оловком душе ја плетем,
бијели кораци, стихови паперјасто мекани,
кармин цвени је, а свему томе име је нада,
А онда ако буду питали ме
како живим, на крају рећи ћу им
да само тебе од љубави прошлих враћам,
јер стих неће да сваку грешку срцем плаћам.
Зато идем до јесени прве да питам је
да л΄ она за љубав зна,
ил΄ можда због ње каје се?
Зна ли да од твог љепшег ока нема,
зато за заборав на јастуку мом мјеста нема.
Љубави, наздрављам ти чашом вина,
а ти још једном покажи како руши се лако
највећа истина што љубављу зовемо је.

Фото: Здравица; Википедија