Врховима срца
Ти песму пишем,
Теби који лежиш
У прашњавој ми души

Док капљице росе
Траже где ће
Да оживе увело
И напије жедно

Ветар
У разузданом лету
Плеше са искрама дана

Иако си сакривен
Између два трена
Што настају и нестају

Ја ћу преко мостова,
Док сунце се румени
Теби доћи

Да љубав моју
Погледом ти дам

Под палицом
Небеског композитора
Осмехом ти запевам.

Фото: Фб страница – Flowers and Nature