Рекама светлости чамац рода плови.
Земља моја мила у Рај уливена!
Васељенским срцем у љубави слови,
Јер од зала црних не би уништена!
.
У народу Сунце за све светли мило,
Божје лице гори људе све волећи.
Сад схватамо зашто све је тако било,
Захвални за муке, никог не корећи!
.
Вечни Србски народ ништа осим Бога
Душом, срцем својим у себе не прими!
Увек били први борбом против злога,
Сад симбол слободе на сред света дими!
.
Мач у корицама, град небески ту је,
Мајчин среће усклик Србијом се чује!

Фото: Прерасти Вратне, Ваља и Рајска прераст; Википедија