Фото: Фототека Србског Журнала

Више те нема, а и даље птице
певају и даље пси лају и даље
ветар носи и даље сâм сам
//проклето сам, мајко//.
.
Више те нема, а ја сам почео
за столом да седим на ћошку
и држим отворен кишобран у
затвореном простору, устајем
на леву ногу, пролази испод
мердевина, сломим огледало
//још нешто поред срца//.
.
Више те нема, а мене и даље
лажу да време лечи све, мајко
/за свој рај узели су анђела из
пакла у ком су ме оставили/.

°из циклуса / „И мушкарци плачу, мајко“