Исклесао сам самоћу
У грло је положио.
.
Да шути.
.
Тихује…
.
Децембру и сјеверцу вјетру
У ноћну визиту долази, пркоси.
.
Исклесао сам самоћу
У уморно око је усадио
У оном мистичном тренутку стварања истине
Када мјесец обљуби својим сјајем
Стидљиви талас на мирном мору
Доносећи урлик вучице
Из давних дана, још…
.
Исклесао сам самоћу
У уво је поставио!
.
Да ослушнем тишину морских дубина
Из којих допиру ласцивне приче
Бестидних шкољки и лукавих ајкула.
.
Исклесао сам самоћу
У грудима је чувам!
.
Јер у њима спавају звијезде.
.
Ушушкане бијелом пјеном
И тишином космоса
Које љуља и успављује
Бесконачни талас сјећања.
.
Исклесао сам самоћу…
Да заједно ћутимо!

Фото: Самоћа; Википедија