Устај роде!
Нема предаје роде, ово је наша земља.
Ово је земља наших предака, и наше деце…
Ово је земља свих нас.
Нема ћутања бесчасним издајицама,
бескичмењацима, олошу и злу…
Устај роде!
Устај одбрани дедовину…
Устај одбрани наша огњишта,
наше реке, шуме, плодне равнице!
Устај роде и сети се
прошлости, предака наших…
Сети се јер без тога
нема нама будућности!
Сети се…
Не заборави децу нашу
што их ови у туђину отераше!
Акрепи нам све свето узеше.
Роде… Устај роде док нас има… Устај!
Види шта нам чине ове караконџуле!
Душмани нам воде земљу…
Душмани нас продадоше…
Душмани нам узеше душе.
Устај роде!
Нема предаје роде мој!

Фото: Alek Barović: „USTAJ RODE!; Википедија

***

Владан Пантелић: Зорица Зоја Младеновић

Данас, на њен рођендан,читаоцима Србског Журнала,
представљам књижевницу Зорицу Зоју Младеновић.
.
Зорица је рођена у Београду, али ју је судбина одвела
у топлички крај, село Суви До, где је пронашла своју
срећу и своју љубав. Постала је “сељанка.“ Бог јој
наменио да и даље пише, али да се бави и органском
пољопривредом. А драги Бог, иако све воли једнако, на
помен речи – пољопривреда, ипак се мало насмеши и
весело намигне.
.
Зорица је објавила три књиге: прва – “Приче из моје главе
света око мене“, друга – необичан роман “Путовања“ и
трећа – роман “Плави камен“ који се нашао у ужем избору
за НИН-ову награду. Да и избори за књижевне награде
нису помало или подоста у домену политике, ко зна …
.
Зорицине приче, песме и афоризме објављивали су многи
сајтови, Ју Тјуб канали, слушани на радију, заступљени
у антологијама…
.
Зорица: лепе очи, бујна коса … рођена да буде јасна и отресита, отворена, брза, поштена, искрена, чиста; говори оно што мисли у лице, не иза леђа, без предрасуда, и са њом су односи свих врста утемељени, прецизни и извагани.