Верица Стојиљковић: Чему ме учиш?

Чему ме учиш?
Да истрчим на планину,
погледам на све четири стране?
У облак да ускочим, небом запловим?
Дном мора да ходим,
у језеро његово да зароним?
.
Ох!
Срце жури, трчим да га стигнем!
.
Чему ме учиш?
Ухватих стрелу у лету!
Пољубих руне
на њој писане!
Сећам се, пламом си их урезао
Познајем твоје пламено оруђе,
у шуми прави кругове.
Фото:Фототека Србског Журнала
