Зорица Зоја Младеновић: Далеко

Далеко, далеко, поглед иде…
Далеко у наш топлички крај.
Далеко где се брда провиде,
И где се васионе виде.
Тамо где су топличке пирамиде,
Где су извори воде,
Где Јастребац грли нашу долину,
Где небо покрива милину.
Тамо где је Бог створио лепоте целину.
Далеко, далеко поглед иде…
Далеко у наш топлички крај,
Тамо где змајеви живе
А девојке им се диве.
Тамо где се виле рађају,
а момци их гледају.
Далеко, далеко, поглед иде…
Далеко у наш топлички крај.
Тамо где су јунаке мајке рађале,
Где су се светиње ослобађале,
Где су наши преци огњишта градили,
И све урадили да би смо ми живели
Далеко, далеко поглед иде…
Далеко у наш Топлички крај.
Где је души смирај,
Где је срцу доживљај,
Где је сваки наш удисај и издисај,
Где нам је осмех и јецај,
Где је земаљски рај.
Далеко, далеко поглед иде..
Далеко у наш Топлички крај…
Питам се да ли ће нам дати опроштај!?
Фото: Топлички крај; Википедија
