Боже, не можеш да не видиш ту патњу.
Боже, не можеш да не видиш то страдање.
И да не видиш то сиротињско срце,
безгласне сузе у кобни час, дрхтање.
.
Одвећ, у муклим ноћима, плачем,
протрнуо сав у једноличном болу,
и муклим речима, тихим, те молим,
не заборави, горко, тешку судбину моју.
.
Ја снова немам ни јуче, а ни данас.
Ја осећам само безуман очај, бол.
Крстим се, у полумраку глуве собе
и у куту влажном љуљам непребол.
.
Ја нигде ослонца, ја никог, ја нигде.
Ја нигде никог, већ тебе Боже тражим.
Не ударај одвећ, дај ми Твога сјаја,
да смрскани живот Тим сјајем оснажим.

Фото: Фототека Србског Журнала