Душица Милосављевић: Она

Увек је ту, као да није отишла…
Држим је за руку док пишем овог трена…
Она,
која хода међусветовима!
Време …
Не постоји !
Лаж системске структуре у овом мрклом мраку…
„Сат са руке баци, не треба ти трен,
Ти си свевремен! “ ,
одзвањају мисли …
“ Волим те! „, гласно рекох души
и загрљај видљиви пред очима се деси,
„Увек сам ту“, прошапта ми речи,
„Кад се тамо вратиш поздрав им пренеси!“
